Naslovna AKTUELNO KOVID19: Iz kriznih mera izvući pouke

KOVID19: Iz kriznih mera izvući pouke

0
PODELI

IZ KRIZNIH MERA IZVUĆI POUKE

*Milorad Stamenović

Nakon prethodnih epidemija (SARS), američki epidemiolozi su savetovali da se ojača međunarodna javnozdravstvena mreža što nažalost nije napravljeno u meri u kojoj je potrebno. Danas se može zaključiti da je 1 odsto sredstava koja se širom sveta ulažu u saniranje ekonomskih problema izazvanih pandemijom COVID  19  uložen u jačanje javnozdravstvene mreže tada –  ova kriza bi se značajno lakše podnela.  Nakon krize svakako je suštinsko rešavanje tranzicionih kriznih pitanja i vraćanje svih operativnih i drugih tokova u normalu. Iz ovakvih kriza se mnogo množe naučiti, te je zato važno da kada krize prođu da se preduzmu  i mere u saniranju budućih grešaka. Primera radi, nakon NATO agresije 1999. godine utvrdilo se da brojna skloništa nisu bila adekvatno održavana, a kada je opasnost prošla, ta skloništa nam više nisu bila toliko značajna i veliko je pitanje u kakvom su danas stanju i pored toga što postoji javno preduzeće koje se bavi tim pitanjima?!  Civilna zaštita je pokazala svoje prednosti i nedostatke i kod poplava 2014. godine, a iste te parametre su pokazale i lokalne samouprave te se i dan danas raspravlja o tome da li su obrenovčani trebali biti alarmirani dok je voda nadirala zorom u grad ili ne…  Trenutna kriza nam ukazuje i na brojne nedostatke ali i određene prednosti naših državnih (pod)sistema. Naime, pod velikim pritiskom su se našle zdravstvene ustanove , zdravstveni radnici,  ali i celokupan ekonomski pa i politički sistem. Javno zdravlje bi trebalo da bude „kruna zdravstvenog sistema“, za šta ne postoji adekvatan višedecenijski odgovor.  Pandemija izazvana koronavirusom COVID19, na dnevni red je donela  i pitanje  prethodno izrađenih epidemioloških protokola za SARS koje su tadašnji stručnjaci revnosno pripremili. Prema rečima stručnjaka, bilo je potrebno neko vreme da se „pronađu“ ti planovi te da se (naravno) revidiraju u skladu sa potrebama i da se po njima krene postupati. U međuvremenu, ad hoc odluke se donose, i to ne samo u Srbiji , nego i u brojnim državama širom sveta. Projektni menadžment kao nauka koja je usavršena i posredstvom vojnih stručnjaka Pentagona 50ih godina, i uspostavljanje funkcije kriznog menadžmenta je nešto što je primenljivo na sve krizne situacije. U kojoj meri su naši stručnjaci , a takođe i predstavnici lokalnih samouprava obučeni da se bave kriznim menadžmentom je pitanje… Revidirana  Strategija Nacionalne bezbednosti  se čini da nedovoljno precizno definiše opasnost od pandemija, bioterorizma i uopšte visoke javnozdravstvene rizike po stavništvo iako se zapravo radi o pitanjima nacionalne i strateške bezbednosti. Da su nacionalne bezbednosne strategije veoma značajne u kontekstu javnozdravstvenih problema, govori i to da se u takvoj strategiji u SAD među najveće pretnje upravo ubrajaju i  ozbiljne pandemije, isto je i u Velikoj Britaniji i Rusiji , kao i u Beloj knjizi odbrane i bezbednosti  Francuske.  Sve ovo upućuje na značajnije uključivanje zdravstvenih problema povezanih sa bezbednošću na najviši nivo spoljnopolitičkih pregovora. Osim toga i zdravstvena diplomatija upravo ima za cilj da poveže oblasti međunarodnog prava, nacionalne bezbednosti, menadžmenta i javnog zdravlja. Ovom disciplinom je predviđeno da se specijalizovani stručnjaci bave u kontinuitetu i da se radi na unapređenju kako nacionalnih zdravstvenih sistema, globalne javnozdravstvene mreže tako i rešavanju bilateralnih i multilateralnih problema.  Sve ove aspekte vredi razmotriti, a dok kriza traje – treba poželeti sreću svim našim zdravstvenim radnicima među kojima ima više od 65 odsto dama- lekara!  Mislimo na naš zdravstveni sistem i kada kriza prođe!

*Doktor ekonomskih nauka, strukovni specijalista medicine; naučni saradnik za zdravstvenu ekonomiku; Projektni menadžer u kliničkim studijama; www.health-economics.net