Naslovna AKTUELNO POLITIKA članak SOS za reforme penzionog sistema

POLITIKA članak SOS za reforme penzionog sistema

0
PODELI
SOS za penzione reforme
SOS za penzione reforme

POLITIKA članak SOS za reforme penzionog sistema

УПОЗОРЕЊЕ ZA REFORME PENZIONOG SISTEMA

Др Милорад Стаменовић*

Читајући текст цењеног Професора Владимира Гоатија о неопходним реформама пензионог система, више је него јасно да то што цењени стручњак наводи као неопходност „примећују“ (понајвише) сами грађани – пензионери који „састављају крај с крајем“. Наиме, садашњим понуђеним решењима која се манифестују кроз  Закон о привременом умањењу једног дела пензија, а у време када је у току припрема нацрта буџета Србије за 2019. годину, када су пензије смањиване а онда усклађиване (април, октобар) са економским растом (цене на мало, БДП), према саопштењима фискалног савета, долазимо у проблем да се висина пензије одређује без адекватне методолошке основе чиме се доказује непостојање адекватне социјалне политике.

Удружење синдиката пензионисаних војних лица Србија и Удружење синдиката пензионера Србије уз подршку других синдиката пензионера и синдиката запослених најавиле су за 30.10 штрајкове због укидања редовног линеарног усклађивања пензија, урушавања пензионог система, стварање неповерења у ПИО фонд.

Владавина права (Acquis communautaire)  je oзбиљно нарушена омогућавањем произвољног контекста одређивања висине пензија због усклађивања пензија са адекватним методолошким концептом уз постојање концензуса око регулисања висине пензија (поред неких мањих иницијатива опозиционих странака). Важно је да се проблем реши! Када питате младе људе шта мисле о својој будућој пензији, они вам у шали кажу да „када дођу на ред – пензија неће ни бити“. Ова пошалица нажалост и није далеко од истине ако се наш пензиони систем на време не реформише. Враћање поверења у пензиони систем је у исто време и враћање (стварање) поверења у државу и њене институције и у чињеницу да држава брине о грађанима и да дугорочно сагледава све претње и опасности по тако комплексан систем као што је пензиони фонд. ПОзнато је да неповерење у државне институције производи друштвене аномије које свакако да нису добре и имају далекосежне негативне последице. Такође, непостојање методологије наводи на уплаћивање минималних доприноса у фонд ПИО као реакцију на могућност да се и њима пензија смањује. Нажалост, пензиони фонд је код нас „проточни бојлер“ у смислу да оно што се уплати се истовремено (или у кратком року) исплати корисницима, без икакве могућности додатних облика пословања (нпр. портфолио инвестирања) без кога ниједан приватни пензиони фонд не би ни постојао. Имати толике новце на рачуну а са њима не обезбедити тржишно оријентисао, берзанско или какво друго финансијско пословање на радост свих грађана (садашњих и будућих корисника) је „грех“ у условима тржишне економије!

Да је ситуација у пензионом систему тешка и комплексна, говоре и подаци РЗС да је све више корисника пензија (1,7 милиона), да беби бум генерација још на реду за пензионисање, а да пензије имају удео у приходима у новцу и натури (сва домаћинства) од око 32%. Осим тога, најнижи износ пензија (око 100 еур) прима 15% укупних корисника, док износ мањи од тога прима месечно 12% корисника. Ако знамо да стопа апсолутног сиромаштва(они који себи не могу да приуште ни основне егзистенцијалне потребе) износи  12.000 динара рачуница је јасна! Око пола милиона људи не може себи да приушти основне егзистенцијалне потребе а основни профил сиромаштва се није мењао значајно протеклих година.

За све мање и веће „резове“ у реформама пензионог система од значаја би била јавна, демократска расправа која би окупила представнике синдиката, удружења пензионера, стручне јавности, невладиног сектора, Владе Србије и релеватних политичких странака.

* Доктор економије, струковни специјалиста медицине